Пар речи о стилизацији фолклора- пример традиционалне игре Влаха из источне Србије

Published on 02/07,2017

Поздрав другари,

  реших да напишем пар речи о стилизацији и "кореографији" у фолклору.

  Пре пар дана, случајно, налетех на једну кореографију влашких игара. Боље да нисам! Просто сам остао у шоку. Нисам знао да ли да се смејем или плачем, пошто ону фолклорну креацију нисам могао да подведем нити под комедију нити под трагедију. Можда најбоље рећи оба, трагикомедија. Трагедија због уништавања нематеријалне културне баштине Србије, а комедија због лоше игре и поскакивања на сцени, које је личило на зечиће на ливади.

  Ово није изоловани случај, 70% влашких, али не само влашких кореографија, заснива се на неки измишљеним, неизворним, крајње дискутабилним корацима. Разумљиво је непознавање неког етничког простора, али није разумљиво неспознати материју на којој се заснива рад.

   Иако живимо у модернијем времену од оног у коме су те традиционалне игре настајале, Власи су и сада свој живот проткали нечим мистичним и тајновитим. Међутим, далеко је то од мистике која нам се приказује у појединим кореографијама и обичајима. Стилизацијом влашког фолклора, али опет кажем не само влашког већ уопштено, добијамо представу да су Власи били неки шумски народ, са ритуалима приближнијим паганству него хришћанству, чији су већински припадници. Није ни приближно томе али ради боље "продаје" кореографи су у те кореографије убацивали ритуално падање у транс, ножеве, мачеве, свеће и још много тога.

  О ношњи Влаха могло би да се прича данима, наравно као и сваки крај Србије и овај има своје варијанте, али опет је то далеко од 80% ношњи које виђамо на наступима. Често смо сведоци измишљања влашке ношње. У широкој употреби су црвене свилене чарапе, мараме разних боја са шљокицама, опанци који личе на шумадијске шиљкане итд. 

  Све ово може да се исправи уз мало ишчитавања литературе и рада на терену, али једна ствар се тешко, готово никада неисправља, то су кораци који се науче погрешно. Они који познају влашки фолклор знају да се кораци у влашком фолклору заснивају на такозваним треперењима, игра се на целом стопалу са доста жустрих удараца о под и у збијеном полукругу ради лакшег окретања девојака. Сведоци смо да је стилизација фолклора овде нанела велику штету. Ради што већег броја фигура у кореографији, виђамо предње и задње уплете, скокове, трокораке са високо подигнутим коленима као да је у питању нека централна Србија или Шопске игре. Готово читав свој живот провео сам на простору насељеном влашким становништвом и из личног искуства могу рећи да дивне кореографије могу да се ураде са непромењеним изворним корацима.

  Нисам противник стилизације фолклора и кореографисања истог, али сам велики поборник очувања изворног корака у стварању кореографија. Потребно је разликовати фолклор од других плесова и нестапати га са модерним плесовима или балетом.

  И зато чувајмо то што имамо, оно исконско, архетипско, што нас одликује као народ. 

      


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=292167

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Пар речи о стилизацији фолклора- пример традиционалне игре Влаха из источне Србије